MODNI RINGIŠPIL OD 1900 DO 1910

Korica Harper's bazara iz 1899godine

 Modni ringišpil od 1900-1910

Period nazvan ,,La Belle Epoque,, ili 

,,Beautiful Age,,

Dvadeseti vek započinje vrlo jasnim idealon ženske lepote nastao krajem 19-og veka kao delo jednog satiričnog crtača. Gibson Girl je delo njegove olovke ali ona ubrzo prerasta u oličenje ženske lepote i ideal svake žene ne samo u Americi već i u Evropu.

Crtež Charlas Dana Gibson-a

Visoka i vitka devojka, tankog vrata sa torzoom u obliko slova S (sa neizostavnim korsetom) i visoko podignutim loknama, na ulici obično skrivenih ispod šešira mogla se sresti na svakom koraku. Katakeristična dvodelna odeća  koju čine bluza sa veženim detaljima i suknja sa naglašenim strukom bio je prepoznatljiv Gibson Girl izgled.

                                                         

Većina žena –,,domaćica’’ oblačile si dugačke suknje, košulje sa visokom kragnama, dugih rukava I duboke čizme. Medjutim nova šansa je bila na vidiku, početak je industrijske revolucije I mnoge žene izlaze iz kuće u potrazi za poslom i nezavisnošću.

,,Ready to wear,, modna industrija cveta a sve je manje žena koje izdvajaju veliki novac za unikatnu, ručno pravljenu odeću.                    

Nije ni bilo lako Francuskom modnom dizajneru Paulu Poiretu kada je tih godina posetio New York i video kopije svog dizajna na rasprodaji po ceni od samo 15$. Prvi sintetički proizvedem material ,,Rayon’’inače imitacija svile bio je tada čudo tehnologije i u mnogome je snižavao cenu odevnog predmeta.

Vešernja haljina Nency Astor
ikone stila

Swan-bill korset s kraja 19 veka

Donji veš s početka 20 veka

Večernja haljina- bluza ukrašena detaljima, jelek I suknja duga do poda. Jakna od lisičijeg ktzna i ogroman šešir.

Donji veš- nezaobilazni korset i lagana haljina.

Dnevni Outfit- strukirana haljina i jelek su činili neformalnu dnevnu odeću koja postaje u isto vreme i uniforma zaposlene žene.

Odeća za rad

Kupaći kostim 1900 godine

Amerikanke uveliko kupuju Vogue i Harper’s Bazar koji ih svojim lepim stranicama primamljuje da troše više novca na svoj izgled, Pariz je bio meka modnog sveta, Pikaso je tada bio u svojoj plavoj i pink fazi, braća Wright započinju avio istoriju svojim prvim letom (1903) a tih godina izlazi i prvi narativni film ,,The Great Train Robbery'' (1903).

Današnji blog završavam jednim satiričnim crtežom Charlsa Gibsona na kome majka primorava kćer da se uda za titulu.
Mislite o tome ;)

MODNI RINGIŠPIL

Modnim ringišpilom provozaću vas kroz evoluciju mode 20-og veka, kao osnovu i preteču današnje mode. Jer da bi smo pričali (pisali) o modi danas moramo poznavati i ono što je ona nekada bila. 
Biće to brza i nimalo dosadna vožnja jer svaka dekada dvadesetog veka ima karatkerističan modni stil, elemente, kao i svoje modne ikone . Mnogi poznavaoc mode bi me već u prvoj rečenici ispravili da moda danas nije samo 20-ti vek već da tu ima i ranijih epoha čiji elementi se javljaju u ,,Houte couture'' (fr.visoka moda) ali ja ovde pišem o ,,Pret-a-porter'' (fr. spremno za obuvanje) modi ili ti ,,Ready to wear'' modi. 




                                     Modni ringišpil kreće :))

Umetnost kao predmet zanimanja estetike

      

 Reč stvarati, stvaralaštvo, stvaralac, pravi je ključ za šifru '' umetnost ''. Rečju '' stvaralaštvo '' objašnjavamo vrstu rada čiji rezultat nije izvestan.

Umetničko delo nema ogledni primer ( uzor ) ka kom tezi, ono je avantura, put u nepoznato, ali sažima iskustvo prethodnika.

Svaki kreativni, stvaralački rad posledica je sposobnosti pojedinca ( autora ) kao i celokupnog društvenog dostignuća koje mu prethodi.

Tako nove i genijalne ideje nisu isključivo rezultat genijalnosti pojedinca, koja se javlja '' iz vedra neba '', već ... čudesno delovanje koje često imaju nove ideje dolazi upravo zbog toga što te ideje nisu nove, i što je ono što neki genij javno formuliše, već duže vreme potajna misao u hiljadama glava.

Pod novim idejama podrazumevamo i stare istine koje su promenile formu ili način izražavanja u materijalu.

Estetičari upozoravaju: ništa se ne gubi, ništa se ne stvara ni iz čega, sve se preobražava.

Da umetnost nije samo preslikavanje i ukrašavanje već oblikovanje i preobražavanje stvarnosti ukazuje nam filozof Heidegger. '' Umetnost pruža otkrića, ta otkrića su događaji koji otvaraju nove istorijske epohe.''

Sama bit umetničkog jeste otkriće odnosno doživljaj koji nas podstiče na razmišljanje.

Kreirano umetničko delo je spoj:

1.     onog što primamo čulima, što '' snimamo '' iz okoline.

2.     onog doživljenog: kako je to '' snimljeno '' doživeo autor: tužno, radosno, veselo i sl.

3.     interpretacija je lični stvaralački postupak tj. način kako umetnik svoj doživljaj prenosi u materijal. O originalnosti načina zavisi stil tj. prepoznatljivost autorskog postupka.

Zahvaljujući interpretaciji razlikujemo:

-         prirodnu lepotu ( neki cvet, ptica, žena...) od

-         umetničke lepote ( to je lepota predstavljanja ).

Mondrian day dress